Импозантан број улога које красе богату каријеру глумца Александра Срећковића Кубуре резултат су пре свега његове посвећености професији коју је бирао веома рано.
Овај стални члан Народног позоришта први пут на сцену стао је као музичар када је у представи „Обичан човек“ као виолончелиста ускочио у оркестар који је изводио шлагере између чинова и препознао да је то идеално радно место за њега.
Бег из града
Глумац је одлучио да побегне из Београда и да све више слободног времена проводи на свом имању у селу Ратина у близини Краљева. Како је објаснио, у Београд долази само због пословних обавеза, док се труди да сваки слободан тренутак проведе ван градске вреве.
- Иако сам рођен у Београду, у Краљево сам се одселио још као беба јер ми је отац био одатле. Тамо сам завршио основну, средњу и музичку школу, а у Београд сам се вратио 1991. на студије. Имао сам 18 година – рекао је Кубура раније за Курир, присећајући се својих глумачких почетака.
Прави домаћин
Кубура очигледно ужива у сеоским пословима, што се и види из његових објава на Инстаграму.
Одлуку да градску гужву замени сеоском идилом, Срећковић је оправдао тиме што воли традицију и природу. А у свом домаћинству успешно прави домаће производе, попут ракије, вина, зимнице и још много тога.
- Волим традицију, земљу, отворен простор, добро и пре свега квалитетно пиће. Уживам у томе да радим и да у руци држим производ који сам од почетка направио. Живим у Србији, стога су ракија и вино били једини логичан избор – рекао је глумац раније за Курир.