Пише: Хаџи Сретен Цветојевић
На данашњи датум, тачно пре 25.година 9.јуна 1999. год. непосредно након завршетка преговора вођених између представника владе СРЈ (са једне стране) и Међународних безбедносних снага КФОРА под окриљем Уједињених нација (са друге стране), окончани су закључењем ВОЈНО ТЕХНИЧКОГ СПОРАЗУМА или познатијег под називом „КУМАНОВСКИ СПОРАЗУМ“ у Куманову.
А ако се неко запита, какве везе има овај догађај са нашом циљном тематиком из периода од 1912.до 1920.г. по мени и те како има.
Па дозволите ми и да то појасним: КУМАНОВО – град на северу, данас државе Северне Македоније, има ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ за историју наше отаџбине Србије из два разлога: ПРВИ је КУМАНОВСКА БИТКА као једна од најславнијих и по даљи ток српске историје најзначајнијих битака у ПРВОМ БАЛКАНСКОМ РАТУ. Вођена 23 и 24.октобра 1912.г. између српске и турске војске.
Победа Српске војске у тој битци наговестила је и коначну победу Србије и савезника у том рату и почетак краја вишевековне владавине Османлија на Балкану, али што је још важније и скоро након пет векова ОСЛОБОЂЕЊЕ и ПОВРАТАК КиМ-е у састав Србије.
ДРУГИ разлог је као што сам већ напоменуо на почетку текста, потписивање ВТС (Војнотехничког споразума) чиме је фактички а касније и формално ОКОНЧАНА 3-месечна АГРЕСИЈА НАТО на тадашњу нашу отаџбину СРЈ и СРБИЈУ.
Е сад, да направимо и поређење контекста ова два догађаја из 1912. и 1999.године. Док КУМАНОВСКА БИТКА у сваком погледу у историји Србије има више него позитивно значење, Војнотехнички споразум (у даљем тексту ВТС) или КУМАНОВСКИ СПОРАЗУМ, предмет је веома различитих и најчешће наглашено ПРОТИВУРЕЧНИХ оцена, не само обичних људи, новинара, аналитичара и политичара, већ и војних теоретичара, историчара и других меродавних појединаца и институција.
А ако би смо покушали да оцену противуречности та два историјска догађаја формулишемо у једној реченици, она би вероватно могла да гласи:“Кумановском битком, територија КиМ-е поново је враћена у састав Србије, док је ту територију Србија поново изгубила Кумановским споразумом“.
Е сад, сложићемо се сви да је таква оцена последица ПРВОГ догађаја из 1912. ИСТОРИЈСКИ НЕСПОРНА, а оцена последица ДРУГОГ догађаја из 1999. подлеже дубљој анализи, али је по мени свакако нетачна и научно тешко прихватљива из више разлога.
Хајде, за почетак да образложим два.
Први, уобичајено је да сваког 9.јуна на данашњи дан у штампаним, електронским и свим другим медијима, једна од неизоставних вести гласи: „На данашњи дан 1999.г. потписан је ВТС са НАТО у Куманову. На основу тог споразума, Војска СРЈ и полиције Републике Србије, повукле су се са Космета, а снаге НАТО распоређене су на Космет“.
И на први поглед то изгледа да је баш тако и да је потпуно тачно, а у суштини у те две реченице се крију најмање две формално-правне грешке и једна врло, врло битна недореченост.
ПРВА ГРЕШКА произилази из чињенице да представници СРЈ и Републике Србије НИСУ ЗАКЉУЧИЛИ СПОРАЗУМ СА НАТО, ВЕЋ СА СНАГАМА КФОРА ПОД ОКРИЉЕМ УН (Удружењених нација).
ДРУГА грешка из чињенице да су формирално-правно, управо СНАГЕ КФОРА а не НАТО РАСПОРЕЂЕНЕ НА КиМ (и ако у суштини и фактички су то биле снаге НАТО).
Основна недореченост наведених реченица огледа се у томе, ШТО СУ СНАГЕ КФОРА ПОД МАНДАТОМ УН-а са распоређивањем на КиМ, односно са повлачењем војних и полицијских снага СРЈ и Србије са КиМ, преузеле потпуну одговорност за безбедност свих грађана на том делу територије Републике Србије, укључујући и безбедан повратак избеглих и интерно расељених грађана у своје куће, станове и на своја имања.
Одмах наредног дана након потписивања ВТС у Куманову, тачније 10.јуна 1999. САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН на основу принципа, циљева и Повеље УН, УСВОЈИО је РЕЗОЛУЦИЈУ 1244. која у 21.тачки претаче и прецизира одредбе ВТС у примену горе наведене Резолуције.
Све остало почев од тада, па преко догађаја који су уследили на простору КиМ-е, изазивање кризе на југу Србије у општинама Прешево, Бујановац, Медвеђа, Погром српског становништва 17-20.март 2004, неуставно и незаконито самопроглашавање независности тзв „Републике Косово“ 17.фебруара 2008.г Мишљење међународног Суда правде о независности 22.јуна 2010.г. покретање и ток тзв. „Бриселског споразума “ интензивирање и актуелизовања великоалбанске идеје почев од 2014, Оружани препад албанских терориста 2015.баш код Куманова у селу Гошнице и све оно што се дешава српском становништву данас на Косову и Метохији, и применом односно НЕ ПРИМЕНОМ одредби РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244. Савета безбедности, претпостављам свима Вам је добро познато?
А да је међународно право „умрло“, 24.марта 1999.године, када је започела (без Одлуке Савета безбедности УН) агресија преко 20. држава чланица НАТО пакта на суверену државу СРЈ и Србију, ваљда ником више није спорно и да бар по том питању немамо никакве дилеме и супростављених ставова?
С поштовањем,хаџи Сретен Цветојевић Цвеле